четвртак, 27. април 2017.

Primer apsurdnosti negativnosti na internetu - Nole vs. Nataša Kandić

Nebitno je, ko sam ja i zbog čega je ovaj moj članak nastao. Bitan je, stav ljudi, oprez, neophodna mudrost, da se bilo koja informacija sa interneta uzme zdravo za gotovo. Naravno, nemojte pri tome zaboraviti, da za neke svoje stavove, kao na primer za borbu protiv obavezne vakcinacije kojom se truju i ubijaju naša deca i ja sedim na optuženičkoj klupi kao "neodgovorni internet roditelj" koji veruje ko zna kakvim šarlatanima na internetu. Naravno, informacije koje jesam pokupio delom sa interneta, a delom sa klasičnih medija ubrzanih pomoću interneta, jesu prvo preispitane s moje strane i poslušao sam argumente i za i protiv, uložio sam preko 100 sati proučavanja pre nego što sam doneo zaključak da neću da vakcinišem svoju decu ni sa jednom postojećom vakcinom. Ali molim vas, ovaj članak nije ni o vakcinama, nije ni o napadima na mene ili moju firmu preko interneta. Ovo je članak o potencijalnoj koristi koju možemo imati od interneta i o potencijalno isto tako velikoj šteti koju možemo imati preko interneta!

Danas sam istraživao o Novaku Đokoviću, čoveku koji je osvetlao obraz ne samo svojoj naciji, nego i ljudskoj rasi. Kikseva sigurno da svi imamo. Njegovih ne znam mnogo, a i što bih našao, ne bih se sa njima bez potrebe zamarao. Ali znam mnoge njegove pozitivne strane. Odlučnost, disciplina, rodoljublje, koliko sam video, savestan suprug i otac. Vrhunski sportista, ne znam da je ikada izdao svoje principe, ne znam da je bio sebičan, ne znam da je se nesportski ponašao. A mogao je da bude namćorast, pun sebe, da lebdi u oblacima, jer čovek je šampion! 

I onda, istog dana, proučavajući neke druge teme, naiđem na osobu koja se zove Nataša Kandić... Da se razumemo, iz negativnog sam krenuo da je ispitujem, zbog osporavanja broja žrtava NATO bombardovanja, što mi je odmah zasmetalo... Agresija NATO saveza na suverenu zemlju, sa smešnim ali i tužnim opravdanjima, zbog kojeg je poginulo i nekoliko ljudi koje sam lično poznavao, a ožiljke od tog perioda nosimo i ja i moja deca, sigurno nije tema na koju mogu biti ravnodušan. A pogotovo uklanjanje spomenike Milici Rakić, koja je poginula kada je imala 3 godine, koliko ima i moj stariji od najmlađe dvojice sinova, Aleksej. Uglavnom, pogledam ja šta piše Wikipedia o gospođi Nataši. To mi je prvo izašlo na Google pretraživaču. Na engleskom. Uglavnom pozitivno, kao radi neutralnosti, napisano nešto o kontroverzama. Potražim dalje na srpskom... Nema na latinici, mora na ćirilicu. Ja bih zbog sto stvari već prestao da forsiram ćirilicu u Srbiji, osim koliko za očuvanje pisma i kulture, više kao očuvanje tradicije, a ne za korišćenje u praksi.

Isto, kao neutralno, niti smrdi, niti miriše. Ne zamerite, ali meni je od početka nešto smrdelo... I onda vidim, jedan od finansijera Džordž (Gyorgy) Soroš... Ne bih komentarisao. Iako je mađarskog porekla, a i ja imam mađarske krvi, ništa dobro o čoveku ne znam. Samo zlo i smrad farmakomafije i rathih profitera iz njega izbija.

I onda, današnja tema. Dotična Nataša Kandić, oštro osuđuje humanitarnu akciju fonda Novaka i Jelene Đoković, sa kojom su skupili milion i dvesto hiljada funti pomoći za decu Srbije. Oštro osuđuju? U obrazloženju na sajtu ove po meni fašističke organizacije se navodi da je naš poznati teniser zloupotrebio svoj položaj da pred celim svetom obrne ulogu dželata i žrtve i prikaže decu Srbije kao ugroženu, dok šiptarska deca na Kosovu zbog višedecenijske torture srpske vlasti i dalje tavore u siromaštvu i bedi.... da ne nastavljam dalje lupanje gluposti. Da ponovim još jednom. Ja nisam Srbin, ali sam rođen i odrastao u Srbiji. Ne bavim se politikom. Niko me za ovo ne plaća. Možda će mi čak i ozbiljno zameriti što ovo pišem, što ove misli izražavam.

Srpskoj deci je potrebna pomoć. Ima siromaštva. Ko je kriv, nije na meni da sudim. Kažu da je svaki narod zaslužio svog tiranina. A nismo mi jedini koji ga imamo. I Amerikanci ga imaju, pa ubijaju svoju decu vakcinama, više nego svi ostali. I Nemci isto. Sve je to isto. Ali ljudi nemojte da dirate u humanitarne organizacije i akcije, pogotovo kada su šanse da su one politizovane ravne nuli! Žao je meni i šiptarske dece, i srpske dece. Isto kao što bi mi bilo žao svoje dece. Svako ko me poznaje zna da je to tako. 

Ja bih najradije Soroša u zatvor. Za tri života. Ako može sa malo mučenja, Bože mi oprosti. Ja bih gospođu Natašu u zatvor. Ja bih da svi mi malo otvorimo oči. Uši. Srce. Da budemo malo hrabriji. Da malo više mislimo o Bogu, nego o Svetu. Da malo više volimo, da malo više opraštamo. Da malo više razmišljamo. Da malo više saosećamo. Da se potrudimo da budemo mudriji, da bolje sagledamo stvari.

Da ne budemo neko, koga će Nataša Kandić da hvali! Nataša, molim vas, mene preskočite!

Da nam budu preči ljudi, nego novac, nego prestiž, nego moć... Da prednosti savremene tehnologije ne pretvorimo u instrument vladanja nad nama, jer nemamo osnovnu mudrost, oslanjanje na zdrav razum...

Ko razume, šta sam hteo da kažem, shvatiće... Zašto sam danas tužan... I molim se Bogu da me uteši i uveri da će sve biti ipak OK! Ali Bog je odavno rekao da je sve OK.

I Nole... Hvala ti! Živ mi bio i Bog te blagoslovio, i tebe i sve tvoje!

3 коментара:

  1. Izuzetan članak!Sve si rekao..i ne gubi vreme s tom ludarom...ima puno boljih stvari koje treba da podeliš s ljudima..ti si učitelj!

    ОдговориИзбриши
  2. Verovala sam u tvoje ljudske kvalitete a ovaj tekst je to samo potvrdio i drago mi je sto si ga napisao jer ČOVEK mora da reaguje na zlo i pošast ovog vremena inače će nas progutati i saterati u beznadje. Hvala

    ОдговориИзбриши
  3. Zaista nam fali malo više da koristimo zdrav razum....da, pre svega, budemo LJUDI!

    ОдговориИзбриши